Izbeglice i migranti koji su trenutno u Srbiji pobegli su od nasilja u svojim zemljama i nisu došli ovde da bi se nasilno ponašali. Broj incidenata u odnosu na broj od preko 650.000 ljudi koji su od 2015. godine prošli kroz Srbiju, jasno to pokazuje. Tim ljudima je potrebna podrška, koju bi kao odgovorno društvo trebali da im pružimo. U mnogim slučajevima ova podrška može biti samo normalna komunikacija sa izbeglicama i migrantima, pokazujući im pre svega da ih vidimo kao ljude.

Normalno je da nedostatak informacija stvara nepoverenje prema ljudima iz različitog kulturnog i društvenog podneblja. Ali ako se samo za momenat stavimo u njihovu poziciju, shvatićemo da izbeglice i migranti takođe osećaju određeno nepoverenje prema nama, jer možemo samo da pretpostavimo kakve su opasnosti i traume preživeli, a koje su ih naterale da napuste svoje domove. Napuštanje vekovnih ognjišta je svugde u svetu pre svega posledica gubitka nade u bolje sutra, a ratovi i klimatske promene jesu, i biće, najjače pokretačke sile u migracijama ljudi sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike.

Slično stanovnicima Srbije i drugih balkanskih zemalja, izbeglice i migranti sa Bliskog Istoka, iz Azije i Afrike, samo žele da pronađu bolji život u Evropskim zemljama. Stotine hiljada stanovnika Balkana učinilo je isto, sa istom nadom, samo što je njihov put bio kraći, kulturološke razlike manje, a porodice bliže, u odnosu na izbeglice i migrante sa drugih kontinenata koje prolaze kroz Srbiju, na svom putu nade.