Dragi prijatelji u Gospodinu:

U novembru 2020. ćemo obeležiti 40 godina od kada je Sluga Božji p. Pedro Arrupe utemeljio Jesuit Refugee Service. U svom pismu iz 1980. koje je najavilo pokretanje JRS-a, p. Arrupe je rekao da situacija izbeglica širom sveta predstavlja „izazov Družbi koji ne možemo ignorisati ako želimo ostati verni kriterijima Sv. Ignacija za naš apostolski rad.“^[1] Odgovor JRS-a bio je izvor milosti izbeglicama i Družbi i sretan sam što mogu podeliti s vama važne promene u JRS-u koje će nastaviti i produbiti odgovor u godinama koje dolaze.

Izazov koji je p. Arrupe tada video, u međuvremenu je postao sve veći. Prošle godine je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice izvestila da je 68.5 miliona ljudi bilo prisiljeno napustiti svoje domove, što je najveći ikada zabeleženi broj. Od njih su 25.4 miliona izbeglice koje su pobegle iz svojih vlastitih zemalja kako bi pronašli sigurnost i zaštitu preko međunarodnih granica. Većina izbeglica dolazi iz najslabije razvijenih zemalja sveta, a ogromna većina izbeglica su smešteni u obližnjim zemljama u razvoju. Sve više i više izbeglica se nalaze u otegnutim situacijama raseljenosti: 13.4 miliona izbeglica su sada u prilikama progonstva koje traje od 5 do 37 godina.

Ova stvarnost zahteva pravedniju podelu u prihvaćanju i podršci izbeglicama celog sveta. Umesto toga neke su vlade u bogatim zemljama globalnog severa uspostavile politike koje su osmišljene da zadrže izbeglice vani, politike koje sve više i više usvajaju i same zemlje u razvoju. Niko ne može biti nesvestan mnogih političkih pokreta koji izazivaju ogorčenje protiv izbeglica radi pridobijanja birača. U globalnoj situaciji u kojoj izbeglice stoje u velikoj potrebi gostoljubivosti i velikodušnosti, često se susreću s povećanom marginalizacijom pa čak i nasiljem. Umesto povećanja mogućnosti preseljenja za izbeglice kojima je potrebno mesto stalnog boravka, videli smo u celom svetu drastičan pad preseljenja, koji je u odnosu na ranije godine gotovo prepolovljen.

U ovim izazovnim vremenima JRS je seže nadahnut u svojoj misiji da prati, služi i zagovara sa i za izbeglice proročkim vodstvom Pape Franje koji je pozvao međunarodnu zajednicu na zajednički odgovor prema izbeglicama i migrantima te koji se može izraziti pomoću četiri glagola: primiti, zaštititi, promovisati i integrisati. Papa Franjo insistira da ono što je zaista potrebno jest temeljno obraćanje, promena stava, kako bi se „prevladala ravnodušnost i suprotstavilo strahovima.“^[2]  

Iako je JRS bio centralna tačka koordiniranog odgovora Družbe prema izbeglicama, takođe izražavam svoju zahvalnost za toliko puno ostalih stvari koje za izbeglice čini šira isusovačka porodica. Župe, duhovni centri, škole, socijalni centri i univerziteti bili su mesta dobrodošlice, društvene akcije i istraživanja za zagovaranje, često u partnerstvu s JRS-om. Mnoge su isusovačke zajednice proširile vlastitu dobrodošlicu na pojedine izbeglice i porodice. Isusovačke zajednice i provincije također su bile velikodušne u svojoj finansijskoj pomoći JRS-u i drugim projektima koji služe prisilno raseljenim osobama.

Družba je ostala postojana u svojoj predanosti naročito ovom poslanju promovisanja pravde za izbeglice. P. Peter-Hans Kolvenbach je u svom pismu od 24. juna 2000. koje je najavilo novu Povelju i Smernice JRS-a, opisao mandat dan JRS-u kao „milost i odgovornost za sve nas“ te je citirajući Povelju od 19. marta 2000. dodao: „u zajedništvu s Isusom Kristom i služeći njegovom poslanju usred izbeglica, JRS može biti učinkovit znak Božje ljubavi i pomirenja.“^[3]  

Na 35. Generalnoj kongregaciji (35. GK) 2008. godine, ponovno je potvrđena, kao apostolska preferencija Družbe, služba migrantima, izbeglicama, interno raseljenima i žrtvama trgovine.^[4] Osam godina kasnije, 36. GK je zatražila od Družbe da se odazove Kristovu pozivu koji nas ponovo poziva na ministerij pravde i mira, služenja siromašnima i isključenima: “Među ovim raznim oblicima patnje koji su se postojano pojavljivali iz mnogih naših provincija i regija je i raseljavanje ljudi (izbeglica, migranata i interno raseljenih): Uprkos neprijateljskim stavovima prema ovim raseljenim osobama, naša vera poziva Družbu da svugde promoviše velikodušniju kulturu gostoprimstva.^[5]

Ova Družbina ljubav prema siromašnima i isključenima, izražena više u delima nego u rečima, nedavno je potvrđena kroz proces razlučivanja koji je doveo do objave Opštih Apostolskih Preferencija, među kojima je i naša predanost “brizi za migrante, raseljene osobe, izbeglice i žrtve ratova i trgovine ljudi.”^[6]Družba je prihvatila poslanje koje joj je kroz Svetog Oca dala Crkva: “nastaviti pomagati u stvaranju uslova gostoprimstva, pratiti sve ove ljude u njihovom procesu integracije u društvo, te unapređivati obranu njihovih prava.”^[7]

Kao odgovor na nikad prije zabeležen broj prisilno raseljenih ljudi u svetu, JRS je morao rasti na načine koji su morali biti nezamislivi 1980. godine. JRS sada služi 640,000 ljudi u 53 zemlje; 1 od svakih 100 prisilno raseljenih osoba u svetu danas je izravno podržana ili joj služi JRS. S takvim ozbiljnim i hitnim potrebama, JRS mora težiti da bude još delotvorniji u svojim programima i zagovaranju, da produbi svoje strateško planiranje i brzo reaguje na nove situacije te da poboljša svoju sposobnost da bude odgovoran upravnik svojih finansijskih i ljudskih resursa. Ovaj kontekst također zahteva od JRS-a da učvrsti svoje poslanje i identitet kao delo Družbe Isusove, i skladno tome da razjasni i ponovno ispita neke od svojih upravljačkih struktura.

Kroz proces strateškog razlikovanja inicijalno odobrenog od moga prethodnika, p. Adolfa Nicolása, JRS je ostvario značajan napredak u pozivu da bude delotvorniji znak Božje negujuće ljubavi i pomirenja:

• JRS je razvio strateški okvir 2019.-2023., utvrđujući četiri prioritetna područja na koja bi trebao fokusirati svoju pratnju izbeglica kroz sljedeće četiri godine: promovisanje pomirenja i socijalne kohezije; pružanje kvalitetnog formalnog i neformalnog obrazovanja; inovativni programi uzdržavanja koji vode prema samostalnosti i održivosti; i delotvorno zagovaranje prava izbeglica.
  
• JRS je također ušao u proces razlikovanja koji je doveo do predloženog restrukturiranja vlastitih organizacionih struktura i operativnih procedura, fokusirajući se na razvoj snažnih pojedinih ureda svake zemlje, usmerenih na misiju, koji će osnažiti lokalne kapacitete i potaknuti supsidijarnost.
  
• JRS započinje konsultacije sa širom Družbom i svojim partnerima u nastojanju da u potpunosti ostvari svoju viziju sveta u kojem izbeglice mogu dobiti zaštitu, imati pristup raznim mogućnostima te potpuno sudelovati u društvenom, političkom i ekonomskom životu mesta u kojem se nalaze.
  
• Kao deo ovog procesa konsultacija, JRS također želi plodonosno i kritički ući u često komplikovana pitanja upravljanja, te s Družbom i drugim partnerima istražiti koje su mogućnosti poslanja i identiteta koji očituju ignacijevske vrednosti i koji se oslanjaju na bogatstvo naše duhovne baštine.

Dao sam svoje odobrenje za ove napore. Pozdravljam spremnost JRS-a da preuzme rizike i zavesla na pučinu tokom teških i izazovnih vremena kada bi bilo toliko puno lakše držati se utvrđenih načina postupanja. Zahvalan sam za velikodušnost, predanost i hrabrost osoblja, volontera i dobročinitelja JRS-a koji su ove napore omogućili.

Molim članove Družbe i njene partnere, osobito one u vođstvu, da učestvuju u JRS-ove izazovima obnovljene uprave i učešća u ignacijevskoj baštini. Ovu misija JRS-a moraju deliti sve naše institucije, bilo da su akademske, obrazovne, socijalne, intelektualne, pastoralne ili duhovne. Sve one mogu doprineti pratnji i služenju izbeglicama. Takođe, želim naglasiti da bi se, kao prema ministeriju opšte Družbe, Viši Poglavari prema JRS-u trebali odnositi kao prema ministeriju koji podupiru ljudstvom – isusovcima, osobito kada isusovac želi razlikovati poziv na služenje u JRS-u.

Krajnji cilj svih ovih napora može se jednostavno izraziti: želja za obnovom identiteta JRS-a kao Družbinog ministerija, dok izvršava zajedničku misiju pomirenja i pravde te se iznova posvećuje pratnji, služenju i obrani izbeglica širom sveta.

Uveren sam da će JRS nastaviti biti inspirisan vizijom p. Arrupea koji je Družbu smatrao „pozvanom da obavlja službu koja je ljudska, pedagoška i duhovna”^[8]za izbeglice. Teši me uverenje p. Kolvenbacha da je „naše služenje izbeglicama apostolska predanost cele Družbe… Družbino služenje izbeglicama je pravi ispit za našu današnju raspoloživost.“^[9]

Ovo služenje izbeglicama nudi apostolskom telu Družbe duboku i privilegovanu priliku da prati čovečanstvo koje trpi: hodanje s onima kojima je sve oduzeto dok zajedno tražimo pravednu budućnost putem pomirenja te pružanje usluge koja ne samo da donosi isceljenje u sadašnjosti, već stvara i sredstva i prilike za ljudsku i duhovnu formaciju prema boljoj budućnosti.

Izbeglice su prisutne u svim regijama sveta. Poziv da ih pratimo i služimo im je odgovornost dana cijelom telu Družbe te mora biti Družbin odraz svugde gde smo prisutni.

Ova služba izbeglicama zahteva razlikovanje koje teži da ga vodi Duh i apostolsko planiranje koje delotvorno koristi ljudske i sve ostale dostupne resurse. Ona nas obvezuje na produbljivanje našeg poziva kao saradnika u poslanju koje je moguće samo ako udružimo sve naše mnogobrojne napore. Ona također zahteva da poboljšamo svoju sposobnost rada putem mreža koje bolje koriste naše resurse čineći nas tako delotvornijima u stvaranju situacije izbeglica vidljivom i u promovisanju akcija koje će poboljšati njihovu integraciju u zemljama domaćinima.^[10]

Samo ako delujemo zajedno svet će biti sposoban odgovoriti na uzroke prisilnog raseljavanja u njihovom korenu i okončati fenomen koji proizvodi toliko patnje tolikim ljudima svih dobi i situacija.

Molimo našu Gospu od Puta da vodi naše korake dok s Božjim narodom koračamo putem koji nas dovodi onom istom Isusu koji nas poziva na ovu službu. 

Arturo Sosa, S.I.
Generalni poglavar

Rim, 24. svibnja 2019.
Blagdan Gospe od Puta
(Izvornik: engleski) 

[1] “Družba Isusova i problem izbeglica”, Pismo Pedra Arrupea SJ Višim poglavarima, 14. novembra 1980. 
[2] Obraćanje Pape Franje sudionicima međunarodnog foruma o migracijama i miru, 21. februar 2017.
[3] “Jesuit Refugee Service ”, Pismo Petera-Hansa Kolvenbacha DI čitavoj Družbi, 24. juna 2000. 
⁴ GK 35, d. 3, 39, v.
[5] GK 36, d. 1, 25, 26.
[6] “Opšte apostolske preferencije Družbe Isusove, 2019.-2029.”, Pismo Artura Sose SJ čitavoj Družbi, 19. februara 2019. 
[7] ibid.  
[8] “Družba Isusova i problem izbeglica”, Pismo Pedra Arrupea DI Višim poglavarima, 14. novembra 1980.  
[9] “Osvrt na Jesuit Refugee Service”, Pismo Petera-Hansa Kolvenbacha SJ čitavoj Družbi, 14. februara 1990.  
[10] Cf. GK 36, d. 2, 4-9.