U  susret jednom od dva najvažnija praznika u islamskoj zajednici, Ramazanskom Bajramu, tim Integracione kuće „Pedro Arrupe“ se i ove godine potrudio da priredi tradicionalni ručak koji se od nastanka Arrupe kuće sve do danas priprema u saradnji sa korisnicima kako bi oni mogli na što bolji način da osete duh ovog praznika i da ga dostojanstveno, u što lepšem raspoloženju i proslave.

Zaposlenima u Integracionoj kući od ranije su poznati običaji koje sa sobom nosi ovaj praznik, a neretko se dešavalo da mnogi od naših korisnika poste pre ove proslave, pa su nas  kroz te okolnosti i upoznavali sa svojom kulturom, religijom i običajima koje ona sa sobom nosi.

Tradicionalno, kako smo već naveli, praznik se uvek proslavlja u Integracionoj kući, a mnogi od naših korisnika pre ovog ručka odlaze u džamiju na jutarnji namaz, nakon koga se ovaj praznik slavi.

Post koji prethodi ovom prazniku uspostavljen je kako bi se svojim trudom i zalaganjem pojedinac potrudio da unapredi kvalitet svog duhovnog života i tokom Ramazana uloži dodatni napor za isticanje svih vrlina i  moralnih vrednosti, za praštanje i izuzimanje svega što može da se nazove negativnim osobinama kao što su mržnja, zavist i sebičnost.

Zajedno sa dva nova korisnika i našim starim korisnicima, uz njihovu pomoć pri spremanju ručka, uz dobro raspoloženje napravljena je prava mala gozba u kojoj su i korisnici i zaposleni uživali.

Ovakva vrsta proslave uvek je propraćena raznim đakonijama i poslasticama koje se tradicionalno služe ovog dana, a za korisnike ovakva vrsta učestvovanja u pripremi hrane predstavlja veoma važan trenutak jer se ovog dana zapravo više nego inače oseti da su oni boravkom u Integracionoj kući zaista stekli osećaj pripadnosti i sigurnosti, kao i to da mogu da se osećaju apsolutno slobodnim da bez straha koriste svoje pravo na slobodu veroispovesti.

Takođe svrha polaganja pažnje na ovaj praznik od strane zaposlenih i posvećivanje korisnicima na način da mogu da učestvuju u pripremi hrane, doprinosi zbližavanju i umanjuje njihov nedostatak koji osećaju dok su daleko od svojih porodica baš tokom praznika, odnosno onda kada im je porodica najpotrebnija.