Put upoznavanja naših korisnika sa kulturnim nasleđem Srbije

Potrebe korisnika sa kojima radimo variraju od njihovog uzrasta, stepena obrazovanja i obrazovnih profila koji odaberu. Kao stručni radnici uvek smo spremni da se prilagodimo i moramo biti fleksibilni pri pružanju podrške u učenju i sticanju novih znanja i veština potrebnih za integraciju. Ponekad to uključuje i dodatan angažman u svakom segmentu kroz koji korisnici prolaze, posebno kada je u pitanju obrazovanje. Nije dovoljno samo upisati ih u školu. Rad sa decom i mladima podrazumeva aktivno učešće stručnih radnika u odabiru literature, prevođenje tekstova, pomoć pri izradi seminarskih radova ili bilo čemu što bi im bilo od pomoći. Često je najefikasnija metoda prevencija potencijalnih problema u učenju da se svakog polugodišta, pre upisa ili pre početka sledećeg semestra, upoznajemo sa gradivom koje će korisnici obrađivati na nastavi ili predavanjima, a u cilju što bolje pripreme da bi se određeno gradivo savladalo. Obzirom da kod naših korisnika još uvek postoji problem koji se zove “jezička barijera” trudimo se da ih na što kreativniji način uputimo u našu kulturu kako bi se što bolje integrisali u društvo, i stvari razumeli na način koji će ih motivisati i zabaviti, a koji će ujedno i zapamtiti.

Naš kolega kolega koji aktivno radi na projektu Tranzicionog smeštaja sa korisnicima koju su studenti Fakulteta primenjenih umetnosti je pri izradi individualnog plana aktivnosti (koji se sačinjava okvirno na svakih šest meseci) sagledao mogućnosti koje bi bile od sigurne pomoći korisnicima. Naime, u predlogu plana za sledeći semestar na fakultetu primenjenih umetnosti jedan od predmeta je usko povezan sa arhitekturom i umetnošću srednjovekovne Srbije, što nam je dalo prostora da na što efektniji i kreativniji način upoznamo korisnike sa delom srpske kulturne baštine tako što ćemo zajedno sa njima posetiti nekoliko istorijskih srpskih manastira koji su usko povezani sa temom ovog predmeta. U ovu mini ekskurziju osim naših korisnika bile su uključene i neke od njihovih kolega sa smera, a sa kojima su oni ostvarili blizak odnos. Ruta ovog kratkog putovanja je bila organizovana tako da se posete ključna mesta koja su od značaja za upoznavanje korisnika sa  srpskom, kulturom, tradicijom i istorijom koja obiluje bogatim sadržajem, uvek interesantnim ljubiteljima istorije i studentima umetnosti.

U manastiru Žiča, srpskom srednjovekovnom manastiru iz XIII veka, imali su priliku da se upoznaju  sa dinastijom Nemanjića, prvim srpskim kraljem Stefanom Prvovenčanim koji je ovaj manastir i izgradio i naredio da se u njemu krunišu budući kraljevi Srbije. Pored očuvanih fresaka, ornamenata, upoznali  su se sa arhitekturom manastira i dobili sve potrebne  informacije po čemu je ovaj manastir specifičan i zbog čega je tokom srednjeg veka po pitanju arhitekture zauzimao ključno mesto.

U manastiru Studenica iz XII veka, upoznali su se sa likom svetog Save, odnosno princem Rastkom, koji je bio u ovom manastiru postavljen na mesto igumana. Takođe imali su prilike da saznaju da je Sveti Sava bio prvi srpski arhiepiskop, prvi srpski ktitor i prvi srpski prosvetitelj. Pod njegovim starateljstvom ovaj manastir je postao prvo kulturno, umetničko, bolničko i duhovno središte srpske države. Korisnici su se i u ovom manastiru upoznali sa njegovim freskama i arhitekturom koja obuhvata dva stila, romanski i vizantijski, čija mešavina proizvodi poseban stil koji se zove „Raška škola“.

U manastiru Gradac iz XIII veka naučili smo da je on ktitorska zadužbina srpske kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, a imali su priliku da vide i dolini jorgovana koja je deo njihove ljubavne priče. Manastir je izgrađen po želji Jelene Anžujske, francuske princeze i srpske kraljice koja je na mnoge načine zadužila srpski narod i kao vladarka i kao prosvetiteljka. Kada je francuska plemkinja stigla u Ibarsku dolinu kao buduća supruga kralja Stefana Uroša I, on je odlučio da je iznenadi tako što će u toj dolini duž cele reke zasaditi jorgovane kako bi je podsećali na njeno rodno mesto. Od tada do danas se potez na kome ovo drveće raste zove Dolina Jorgovana. Arhitekturu manastira čini spoj Raške škole i gotike što crkvu manastira čini jedinstvenom u Srbiji.

Poseta ovim manastirima bila je odličan način da se korisnici na kreativan način obrazuju, informišu i nauče o srpskoj istoriji i bogatim sadržajima koje krije srednji vek, a koji će im biti neophodni za ispit iz srednjevekovne srpske umetnosti i arhitekture.  Vreme nas je na ovom putovanju poslužilo, a korisnici su u dobrom raspoloženju pri povratku razmenjivali utiske o mestima koje su posetili sa svojom kolegama.

Nama je od svega najznačajnije to što će u tekućem semestru biti na adekvatan način pripremljeni da slobodno govore na temu novog predmeta, srećni smo što neće imati utisak da zaostaju za drugim studentima, i što će moći da iznesu svoje utiske na predavanjima o srednjevekovnoj umetnosti, jer su ta mesta i lično posetili.