Jesuit Refugee Service – JRS je međunarodna katolička organizacija čija je misija da prati, služi i zalaže se za prava izbeglica i drugih prisilno raseljenih osoba. JRS trenutno deluje u više od 50 zemalja širom sveta, gde se nalazi preko 20 miliona izbeglica i dodatnih 25 miliona interno raseljenih lica.
Mreža JRS Evropa je tokom 2024. godine pomogla 198.000 ljudi u potrebi kroz različite humanitarne projekte implementirane na 241 lokaciji u 23 evropske zemlje.
Kao član mreže JRS Evrope, JRS Srbija je osnovana i pokrenula svoj prvi projekat 2017. godine. Tokom 2024. godine, pružili smo podršku za 634 osobe u potrebi. Više od dve trećine korisnika bili su žene, mladi i deca iz ranjivih kategorija izbeglica iz Ukrajine, kao i sa Bliskog istoka, iz Azije i Afrike. Naš novoosnovani Društveni Centar za integraciju izbeglica (CCRI) u Beogradu, pokrenut u novembru 2024. godine, odražava našu posvećenost stvaranju okruženja u kojem izbeglice imaju pristup podršci za integraciju i ključnim uslugama, poput časova jezika, obuka, radionica, kao i programa profesionalne i kulturne orijentacije.
Integracija izbeglica je od suštinskog značaja za izgradnju povezane i inkluzivne zajednice. Kada se izbeglicama pruži prilika da u potpunosti učestvuju u društvu, kroz pristup obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti, one doprinose svom novom okruženju ekonomski, socijalno i kulturno. Proces integracije tražilaca azila i izbeglica i dalje u prevelikoj meri zavisi isključivo od organizacija civilnog društva i stranih donatora. Domaći fondovi praktično ne postoje, te nije moguće obezbediti ni minimalna sredstva za projekte koji zahtevaju lokalno finansijsko učešće. Problem integracije izbeglica prisutan je i na nivou grada. Nadležni gradski sekretarijat u Beogradu još uvek ne prepoznaje potrebu da svojim novim sugrađanima pruži sistemsku podršku kroz učenje jezika, stručno osposobljavanje i druge mere integracije.
Izbeglice jesu naši novi sugrađani. Oni su izabrali Srbiju kao bezbedno mesto za sebe i svoje porodice. Uz minimalnu, ali plansku podršku, možemo značajno doprineti njihovoj punoj ekonomskoj i društvenoj integraciji.
Jedan od ključnih izazova jeste i otežan pristup zdravstvenim uslugama za izbeglice iz Ukrajine. Trenutno, pravo na lečenje lako ostvaruju samo oni koji su zaposleni, odnosno koji uplaćuju doprinose. U međuvremenu, pristup zdravstvenoj zaštiti je znatno otežan za one koji nisu u mogućnosti da rade zbog starosti, bolesti, porodičnih obaveza ili nepoznavanja jezika. Time je zdravstvena zaštita u praksi svedena na hitnu pomoć, jer domovi zdravlja najčešće nisu informisani o procedurama za prijem i registraciju takvih pacijenata. Pored toga, potrebno je da ubuduće zdravstvena zaštita obuhvati i pristup specijalističkim pregledima zbog većeg broja starih, hronično bolesnih, i majki sa decom.
Hvala vam što zajedno unapređujemo sistem podrške izbeglicama.
