PASTORALNO PISMO IRSKE BISKUPSKE KONFERENCIJE

“STO HILJADA DOBRODOŠLICA?”

Promišljanje o tome što gostoprimstvo za migrante u savremenoj Irskoj zaista znači

„Neka naše hrišćanske zajednice zaista budu mesta gostoljubivosti, slušanja i zajedništva!

Dragi prijatelji, nemojmo zaboraviti Hristovo telo koje je u telu izbeglica: njihovo  telo je Hristovo telo.“ Papa Franjo¹

Gostoljubivost u današnjoj Irskoj

U Irskoj se s pravom ponosimo našom céad míle fáilte (op. sto hiljada dobrodošlica).

No,  poslednjih godina ta je kultura pod pritiskom.

Rastući nivo migracija iznele su na videlo izazove koje naše društvo već predugo zanemaruje – stambeno zbrinjavanje i beskućništvo, pružanje socijalnih usluga, mentalno zdravlje i neka područja obrazovanja. Ovi izazovi imaju duboke korene u našoj političkoj stvarnosti, puno pre nego što se pojavila sadašnja situacija s migracijom. Glasovi ispunjeni strahom i besom čak pozivaju da zatvorimo svoje granice i srca za pridošlice. Bilo bi to nepravedno i irski narod to nikada ne sme učiniti. Mnogi od naših pridošlica donose velike darove i veštine našim zajednicama. Mnogi takođe traže našu pomoć i podršku dok pokušavaju stvoriti bolju budućnost za sebe i svoje porodice.

Kao vernici, crpimo iz temeljne vere svih hrišćana da je ljudski život svet i da smo svi stvoreni na sliku Božju (Post 1,27). Ovo poštovanje prema nepovredivosti i integritetu svakog ljudskog života doseže svoj vrhunac u zapovedi da ‘ljubiš bližnjega svoga kao sebe samoga’ (Lev 19,18; Mk 12,31). Ona nas poziva da brinemo o potrebama naših bližnjih.² Parabola o dobrom Samarićaninu (Lk 10,29-37) jasno daje do znanja da je naš bližnji bilo ko u našoj blizini, bez obzira na njihovu etničku, versku ili socio-ekonomsku pripadnost. Svi mi – građani i vlada – pozvani smo raditi za sve, promovisati pravdu za sve ‘tako da svaki društveni entitet ostane u službi opšteg dobra, svaki sa svojim jedinstvenim karakteristikama… štiteći ljudska prava i prava manjina.’³

Objavom ovog Pastoralnog pisma u ovom trenutku, Irska biskupska konferencija želi ponovno potvrditi univerzalno ljudsko dostojanstvo i podstaknuti irske hrišćane i sve ljude dobre volje da iskoriste veliku priliku koja im je dana da svoja župna zajedništva, svoje

domove i svoje živote učine mestima gostoljubivosti. Upućujemo ovaj poziv jer je briga za stranca biblijski poziv od temeljne važnosti (Lev 19,33-34). Upućujemo ovaj poziv jer nas put Evanđelja ne vodi strahu, već dobrodošlici (Rim 15,7-13). Upućujemo ovaj poziv jer Isus sam insistira da volimo jedni druge i da kada primimo stranca, primamo njega (Mt 25,31-46).

Migracija: Irska stvarnost

Moramo uputiti ovaj poziv jer smo i mi migranti. To vredi za celo čovečanstvo, ali se na poseban način odnosi na Irce i predstavlja centralnu karakteristiku naše istorije. Migracija se događa iz mnogih razloga, uključujući rat, glad, koruptivnu vlast, a u naše vreme i klimatske promene. Znamo da je u deceniji Velike gladi (1847. – 1852.) gotovo 2 miliona ljudi napustilo naše obale.⁴ Ali migracija je bila stalna pojava  vekovima pre toga. U našem vlastitom životu, zbog posrnule ekonomije, sećamo se zastrašujućih posledica na porodice i društvo zbog masovnog egzodusa 1950-ih i 1980-ih, čije nasleđe ostaje s nama.

Prava je novost da je Irska sada mesto na koje ljudi žele doseliti, a ne mesto koje moraju napustiti. To svedoči o impresivnom napretku naše ekonomije i društva.

Koliko bismo trebali biti srećniji kada vidimo ljude kako dolaze ovde tražeći bolji život, umesto tragičnih scena rastavljenih porodica koje su predugo bile naša nacionalna priča!

Naša katolička vera je vera migranata. Širio ju je po Irskoj sveti Patrik, migrant koji je prvobitno prisilno odveden. Irski sveštenici i monahinje služili su na misijama širom sveta, a irske župe u mnogim zemljama, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama, bile su ključni element života naše Crkve izvan Irske. Takva je važnost irske dijaspore da je naša vlada dosledno tražila da se irskim migrantima bez dokumenata pruži povlašćeni status u Sjedinjenim Državama.

Položaj migranata blizak je srcu pape Franje. On naglašava da migrant može pronaći Boga na svom putu izlaska – kao ‘saputnika, vodiča i sidro spasenja’⁵ i da dobri Samarićanini koji pružaju gostoprimstvo na tom putu takođe mogu biti blagoslovljeni ovim susretom. Primiti migranta znači primiti samoga Hrista, koji ‘je prisutan u sestri ili bratu u potrebi za našom pomoći.’⁶

Dobrodošlica: Dar migranta

U poslednjoj generaciji svedočili smo mnogim ljudima koji su tražili bolji život u Irskoj. Naše župe i škole, kao i sportski i društveni klubovi i druge zajedničke inicijative, predvodnici su u integraciji onih koji su nedavno stigli, autentično ih ukorenjujući u njihove nove zajednice. Često se zaboravlja da je moderna Irska Crkva dinamična i raznolika stvarnost, od okupljanja vernika do propovedaonice. Ona je jedno od glavnih mesta u našem društvu gde oni koji imaju duboke korene u Irskoj susreću, sprijateljuju se, podržavaju i uče od onih koji su nedavno stigli.

Raznolikost je dar. To je izvor obnove koja je itekako potrebna u Irskoj Crkvi.

Hrišćanska vera se brzo širila u svojim ranim vekovima jer su ljudi shvatili da ono što dele u Isusu nadilazi bilo kakve kulturne, etničke ili geografske barijere koje ih dele.  Jevreji i pagani, muškarci i žene, robovi i slobodni – hrišćanska zajednica bila je mesto radikalne dobrodošlice i susreta. Trebali bismo osećati veliku radost i zahvalnost što to možemo doživeti na novi način u našem vremenu.

Susret: Od dobrodošlice do pripadnosti

Irski biskupi dosledno su govorili o važnosti da od pukog primanja pridošlica u našu zemlju idemo dalje do stvaranja kulture susreta: ‘Kao društvo trebamo osposobiti pridošlice i tako ih podržati da pozitivno doprinesu našoj zemlji na način koji promiče sudelovanje, susret i integraciju.‘⁷

Prečesto se čini da je sve na što cilja irsko društvo neka vrsta pristojne tolerancije različitosti. U ovom pristupu nema susreta, nema uzajamnosti. Prečesto se stranac u našoj zemlji bori da postane naš sused, a da pritom nikada uistinu ne postane naš prijatelj.

Naprotiv, hrišćanski pristup očekuje da ćemo biti obogaćeni susretom s onima iz različitih sredina. Naš zajednički život može se obnoviti kroz autentičnu interakciju između uspostavljenog irskog načina života i izraza koje donose ‘novi Irci‘.

Od najranijih dana svoga pontifikata, papa Franja naglašava ovu ‘kulturu susreta‘.⁸ Susresti nekoga znači ‘ne samo videti, nego gledati; ne samo čuti, nego slušati; ne samo prolaziti pokraj ljudi, nego zastati s njima.‘⁹ Kada darujemo vreme i pažnju na ovaj način, ne samo da blagosiljamo svog suseda, već i sami sebe obogaćujemo. To je suštinsko našoj veri jer, kako Papa uči, ‘vera je susret s Isusom, a mi moramo činiti  ono što Isus čini: susretati druge.’¹⁰

Kada papa Franja poziva da negujemo kulturu susreta, on crpi iz dubokih izvora unutar hrišćanske tradicije. Sveti Petar piše u Novom zavetu kako su hrišćani uvek na neki način ‘stranci i prognanici’ jer njihova vernost nikada nije vezana za jedno mesto ili državu, nego za sve njihove susede i na kraju za Boga (1. Petrova 2,9-16). Unutar jednog veka od Isusove službe, hrišćani su bili poznati kao oni koji ‘žive u svojim zemljama, ali samo kao doseljenici; sudeluju u svim stvarima kao građani, a podnose sve kao stranci. Svaka strana zemlja je njihova domovina, svaka domovina strana zemlja.‘¹¹

Crkva je nastavila živeti u toj napetosti. Katolički znači ‘univerzalan‘. Najskromnija župna crkva povezana je unutar mreže vernika širom sveta i generacija. Tokom Drugog vatikanskog sabora (1962-65), inicijative i napori za poticanje ‘saradnje među narodima’ potvrđeni su kao ‘izvanredan oblik međunarodnog delovanja.‘¹² Sveti Ivan Pavao II., koji je dolazio iz Poljske u vreme kada je politička kultura onde ograničavala slobodu kretanja, podsetio nas je da ‘Crkva priznaje to pravo u svakoj ljudskoj osobi, u njegovom dvostrukom aspektu – mogućnosti da napusti svoju zemlju i mogućnosti da uđe u drugu zemlju u potrazi za boljim uslovima života.’¹³ Papa Benedikt XVI. naglasio je temelj naše otvorenosti za susret: ljudsko dostojanstvo. U Caritas in Veritate on uči da je ‘svaki migrant ljudska osoba koja, kao takva, poseduje temeljna, neotuđiva prava koja svi moraju poštovati u svim okolnostima.'“¹⁴

Rasizam treba odbaciti

Isusova najpoznatija prispodoba to jasno pokazuje. Pravnici ga pitaju: „Ko je moj bližnji?“ i Isus im odgovara pričom o dobrom Samarićaninu (Lk 10,25-37). Priča govori o strancu koji spašava život nekome ko je vrlo različit od njega. Kad Isus kaže zakonodavcu: „Idi i ti čini tako,“ on mu poručuje da živi život tako vrlinski kao Samarićanin, koji je bio pripadnik skupine koju su Jevreji često prezirali kao niže od sebe. Ova prispodoba ima veliku važnost za nas kao hrišćane u savremenoj Irskoj. Mnogo toga možemo naučiti od stranaca koji su došli među nas. Trebamo se truditi videti te strance kao susede i nadati se da će ti susedi postati naši prijatelji.

To znači da se svi kršteni moraju konkretno protiviti rasizmu gde god ga pronađu. Još 1537. godine papa Pavao III. proglasio je da su svi ljudi jednaki u dostojanstvu, potpuno odbacivši tadašnje argumente o rasnim hijerarhijama¹⁵. Nedavno je Irska biskupska konferencija izjavila da je rasizam „suprotnost susretu. On nastoji podeliti i iskoristiti teskobe širenjem straha, često kroz dezinformacije.“¹⁶

Ispravno je i prirodno da ljudi vole svoje mesto, svoju župu, svoj okrug, svoju zemlju. No ta ljubav postaje iskrivljena ako ima prednost nad onim što hrišćani dele u krštenju i onim što svi ljudi dele u svojoj zajedničkoj ljudskosti. Naša odgovornost prema drugima ne sme se temeljiti samo na njihovim pasošima i mestima rođenja.

Izazovi integracije

Imigracija u Irsku je trenutno visoka, iako nije na nivoima viđenim u vrhuncu razdoblja Keltskog tigra. U najnovijoj godini za koju postoje statistike (do aprila 2024.), 149.200 ljudi došlo je živeti u Irsku. Međutim, u istom razdoblju 69.900 ljudi napustilo je Irsku.¹⁷ Brojke za Severnu Irsku su niže, s najnovijim statistikama koje sugerišu neto imigraciju od 2.300 ljudi u 2022. godini.¹⁸ Ove brojke sadrže veliku različitost. Uključuju irske građane koji se vraćaju živeti ovde, ljude s radnim vizama koji dolaze na određene uloge, građane EU-a koji koriste slobodu kretanja, ljude iz Velike Britanije koji uživaju pogodnosti Zajedničkog putnog područja i mnoge druge. Značajan faktor u broju ljudi koji dolaze u Irsku poslednjih godina su Ukrajinci koji beže od ruske invazije iz februara 2022. Njihov broj iznosi neto nešto više od 81.000.¹⁹ Broj ljudi koji traže međunarodnu zaštitu je mali deo ukupnog broja – oko 14.000.²⁰ Prema podacima Evropske unije, broj ljudi za koje je utvrđeno da su ilegalno boravili u Irskoj u 2023. bio je 1.485 osoba.²¹

Jedan od razloga zašto ova tema migracije može biti sporna jeste taj što se razlike u značenju pojmova ne priznaju uvek. „Migrant“ često znači osobu koja je napravila trajni dom u novoj zemlji. „Migrant“ često znači osobu koja je u novoj zemlji samo određeno vreme. „Tražilac azila“ označava osobu koja traži zaštitu izvan svoje zemlje porekla, što je različito od „izbeglice“, koja je osoba kojoj je taj zahtev potvrđen. Važno je napomenuti da formalna definicija izbeglice ne uključuje nikoga ko je raseljen unutar svoje zemlje ili ko putuje u inostranstvo kako bi pobegao od siromaštva ili gladi.

Iako su ove definicije važne iz pravne perspektive, ne smemo dopustiti da zamagle ono što je hrišćanima najvažnije: bez obzira na to gde je neko rođen ili koji pasoš nosi, on je naš bližnji.

Uobičajeno je čuti ljude kako govore o troškovima migracije. No, gotovo jedan od pet radnika u irskoj privredi su „ne-irski državljani“. Naša privreda ne bi mogla funkcionisati bez ljudi koji rade u sektorima ugostiteljstva, obrazovanja, zdravstva i tehnologije, a koji su došli ovde iz drugih zemalja. Ekonomisti opisuju našu privredu kao „punu zaposlenost“ i ona i dalje raste. Jasno je da postoji neizbežna potreba za migracijom.²² Niko ne može posumnjati da su ti novo-pridošlice postali temeljni za pozitivno funkcionisanje našeg društva.

Izgradnja prijateljskog društva

Beskućništvo raste širom ostrva.²³ Naše zdravstvene usluge su prenapregnute. Naši obrazovni sistemi bore se zadovoljiti potrebe rastuće studentske populacije. Ovi problemi – koji su samo kratak prikaz izazova s kojima se suočavamo – složeni su i duboko ukorenjeni, ali nisu uzrokovani migracijom. Zapravo, migranti mogu igrati ključnu ulogu u zadovoljenju naših ključnih potreba.

Naše vlade imaju odgovornost da direktno adresiraju ove nedostatke u našim društvenim uslugama, a promišljena, koherentna i praktična migraciona politika sastavni je deo toga. Kao hrišćani, ocenjujemo politike prema tome kako one služe opštem dobru.

„Opšte“ uključuje sve – migrante i građane.

Hrišćani će često imati različite stavove o pružanju usluga u našem društvu.²⁴ Cenimo političku slobodu savesti koju nam naša vera omogućava. Ljudi dobre volje razlikuju se po najboljem odgovoru na određene političke probleme. Sretni smo što živimo u zemlji sa stabilnom demokratijom i živahnim civilnim društvom, i podstičemo hrišćane da u potpunosti učestvuju u takvim političkim raspravama prema svojim sposobnostima i uverenjima. Ovo je jedan od načina za služenje opštem dobru i za razlikovanje kroz našu predanost miru i istinoljubivosti u govoru (usp. Rim 12,17-21).

Trebamo političke vođe koji mogu uteloviti ovu moralnu viziju. Kao što papa Franja savetuje, „njihova najveća briga ne bi trebala biti pad u anketama, već pronalaženje učinkovitih rešenja za ‘fenomen socijalne i ekonomske isključenosti, s njegovim štetnim posledicama’“.²⁵ Međutim, ne možemo očekivati da pojedini vođe sami snose tu odgovornost. Oni trebaju biti ovlašćeni od strane zajednica koje su obeležene „političkom ljubavlju“, odbacivanjem individualističkog načina razmišljanja koji je toliko prisutan u našem vremenu. Hrišćani u našem društvu moraju kolektivno preuzeti ovu odgovornost kako bi „učinkovito tražili dobro svih ljudi“ u našem društvu.²⁶

Poziv župama

Promene u našem društvu donose izazove. Nacionalna država ima svoje obveze, ali Crkva ima drugačiji zadatak.

Irski hrišćani su bili misionari narodima širom sveta tokom mnogo vekova. Sada te narode nalazimo na našim pragovima. Crkva se već obogaćuje ovim susretom.

Župama pripada da se suprotstave glasovima straha. Kao što papa Franjo poučava u Fratelli Tutti: Iznova se javlja »napast da se gradi kultura zidova, da se podižu zidovi, zidovi u srcu, zidovi na zemlji, kako bi se sprečio ovaj susret s drugim kulturama, s drugim ljudima.²⁷

Župe moraju biti na čelu dobrodošlice i integracije.

U evanđeljima čitamo o Isusovom susretu s gluhonemom i njegovoj zapovedi

„Ephphatha“ – otvori se! (Marko 7, 31-37). Taj susret se dogodio na stranoj teritoriji, a čovek najverovatnije nije bio Jevrej. Isusova služba nikoga ne isključuje i ne pokazuje prostranost. Naše župe i naši životi pozvani su odražavati to, slušati i odgovarati onima u potrebi. To podstiče zajedništvo s Bogom i jedni s drugima.

Bez obzira na to što glasni glasovi u protestu ili na društvenim mrežama mogu izjaviti, prepoznajemo Božju sliku u svakom migrantu. Čak i ako masa viče rasističke parole, mi se zalažemo za istinu da Božja ljubav nije ograničena na nositelje bilo kojih posebnih pasoša – svi smo jednaki u njegovim očima. Postoje praktični načini kako svedočiti ovoj istini. Vatikan je ponudio resurs od 20 akcijskih tačaka kroz koje možemo dočekati izbeglice i migrante.²⁸ Irsko veće crkava izradilo je izvrsan priručnik za zajednice koje žele započeti put „od dobrodošlice do pripadnosti“.²⁹

Bez obzira na to kakav odgovor trebamo dati, bilo da se radi o inicijativi temeljne dobrodošlice ili socijalnom pokretu za strukturnim promenama, činimo to u molitvi. Živi Bog čuje naše molbe. Kada slavimo Euharistiju, dočekuje nas Hrist za svojim stolom, ljudi iz svakog plemena i jezika, okupljeni u jedinstvu po Duhu Svetome. Ova sakramentalna stvarnost je naš polazni trenutak, budući da nas je Bog primio, možemo primiti i druge.

Papa Franja postavlja viziju bratskog društva u kojem se svi tretiraju s poštovanjem, gde su svi dobrodošli. Podstiče župe da na pozitivan način odgovore.

Jedan od načina na koji župe i lokalne zajednice mogu odgovoriti jeste kroz ‘Program zajedničkog sponzorstva’. Ovo je oblik prema kojem se ljudi iz lokalne zajednice okupljaju kako bi sponzorisali porodice izbeglica i dočekali ih među sobom, obezbeđujući im da se mogu ponovno naseliti, pronaći utočište tekom teških vremena i pružiti im priliku da izgrade novu budućnost, daleko od sukoba. Ovaj oblik podržava irska vlada, a vodi je Irski Crveni krst, u saradnji s partnerima kao što su NASC, Irsko veće za izbeglice i DORAS. Svi oni pružaju podršku, obuku i savete lokalnim zajednicama.³⁰

Zaključak

Migracija je složena i izazovna za mnoge ljude. Za migranta ili porodicu prisiljenu napustiti svoju domovinu i tražiti zaštitu i bolju budućnost. Za one koji ih dočekuju i pokušavaju im obezbediti smeštaj i podršku.

Za vlade i civilne vlasti koje snose odgovornost za pružanje skloništa, zaštite i socijalne brige. Za javne usluge i one u našim zajednicama koji se trude doći do novo-pridošlica, koji nude i potvrđuju ljudsko dostojanstvo. Za većinu nas u Irskoj, porast unutrašnje migracije je nešto novo. Koje promene tek dolaze, ne znamo. Ipak, kao ljudi vere, verujemo da evanđelje Isusa Hrista nikada ne zastareva jer inspiriše i osvetljava pitanja s kojima se suočavamo u svakoj eri.

Naša vera nudi nam mnogo pozitivnog kada je u pitanju dobrodošlica novo-pridošlicama.

Sveto Pismo – blago iz kojeg se crpi katoličko socijalno učenje, naglašavajući dostojanstvo svake ljudske osobe i opšte dobro – pruža nam osnovu za delovanje. U svojoj Deklaraciji o ljudskom dostojanstvu, Dikasterij za nauk vere opisao je „Patnju migranata“ kao jednu od „teških povreda ljudskog dostojanstva“ koje vidimo u našem savremenom svetu. Savetuju nas da je „prihvaćanje migranata važan i značajan način za obranu ‘neotuđivog dostojanstva svake ljudske osobe bez obzira na poreklo, rasu ili religiju’“.³¹

Različiti zaštitnici izbeglica i migranata podsećaju nas na važnost saosećanja, ljubavi i služenja onima koji su marginalizovani i kojima je potrebna pomoć.

Dok se nastavljamo suočavati s pitanjima migracije i raseljavanja, uključujući opasnosti i posledice trgovine ljudima, okrenimo se ovim izvorima vere za inspiraciju i vođstvo, i priznajmo ključnu ulogu koju svi imamo u pružanju dobrodošlice, podrške i zagovaranja za one koji su različitim okolnostima prisiljeni migrirati na naše obale.

Neka sveti Patrik, sveti Juan Diego, sveti Franjo Ksaverski, sveta Jozefina Bakhita i svi sveti muškarci i žene zagovaraju za sve migrante i za one koji ih dočekuju te im pružaju sklonište, saosećanje i ljubav. Nikada ne zaboravimo da smo svi mi, bez obzira na to jesmo li vernici ili ne, migranti hodočasnici, koji putujemo ovom zemljom. Neka nikada ne izgubimo veliki dar susreta po kojem smo Irci poznati širom sveta. Neka nastavimo imati hrabrosti biti svedoci Božje ljubavi kroz našu otvorenost za susret i prihvaćanje drugih kao jednog od nas.

Beleške:

• Obraćanje sudionicima Plenarnog zasedanja Papinskog veća za pastoralnu brigu o migrantima i putnicima, Rim, 24. maj 2013. Link
• Vidi, Zbornik socijalnog nauka Crkve (Rim: Libreria Editrice Vaticana, 2004), §112.
• Zbornik socijalnog nauka Crkve, §187.
• Irial Glynn, “Povest irske emigracije,” Sveučilišni kolegij Cork, decembar 2012, Link
• Papa Franjo, “Poruka njegove Svetosti pape Franjo za 110. Svetski dan migranata i izbeglica 2024,” 24. svibnja 2024,Link
• Papa Franjo, “Poruka njegove Svetosti pape Franjo za 110. Svetski dan migranata i izbeglica 2024.”
• Konferencija irskih katoličkih biskupa. “Biskupi: ‘Mora biti pravde za sve. Ljudi koji dolaze u Irsku po utočište ne mogu biti napušteni.’,” Katoličke vijesti, 19. lipnja 2024, Link
• Papa Franjo, “Bdenje uoči Duhova s crkvenim pokretima”, 18. svibnja 2013, Link
• Papa Franjo, Jutarnja meditacija u kapeli Domus Santae Marthae, 13. rujna 2016, Link
• Papa Franjo, “Bdenje uoči Duhova s crkvenim pokretima.”
• Bart D. Ehrman (prev., ur.), Apostolski oci, Svezak II (Cambridge, MA: Harvard University Press, 2003), 141.
• Drugi vatikanski koncil, Pastoralna konstitucija o Crkvi u savremenom svetu, Gaudium et Spes, §90.
• Papa Ivan Pavao II, “Poruka Svetog Oca za 87. Svetski dan migracija, 2001,” §3, Link
• Papa Benedikt XVI, Caritas in Veritate, §62, Link
• Papa Pavao III, “Sublimis Deus” (Vatikanski, 2. lipnja 1537), Link
• Konferencija irskih katoličkih biskupa, “Izjava općeg sastanka Konferencije irskih katoličkih biskupa održanog u proleće 2023,” 8. ožujka 2023, Link
• Središnji ured za statistiku (CSO), ‘Procene populacije i migracija, april 2024,’ Ključni nalazi Procene populacije i migracija, april 2024 – Središnji ured za statistiku.
• Hayley Halpin, “Koliko imigracije ima u Severnoj Irskoj?”, BBC News, 11. kolovoza 2024, Link U Severnoj Irskoj, gde su aranžmani različiti jer nisu članice Europske unije, broj Ukrajinaca povećan je za nešto više od 1.000, ukupno 3.149 osoba prema najnovijim statistikama. Kurtis Reid, “Izbeglice o tome kako im nedostaje domovina dve godine nakon početka rata: ‘Veoma sam zahvalan ljudima ovdje.’” Belfast Telegraph, 24. veljače 2024. Link
• Prema Središnjem uredu za statistiku (CSO), do 2. lipnja 2024. godine, 107.406 osoba stiglo je u Irsku iz Ukrajine pod Uredbom o privremenoj zaštiti. Od toga, oko 76% imalo je ‘administrativne podatke’ nakon 31. mart 2024. Vidi, Stigli iz Ukrajine u Irsku Serija 13 – Središnji ured za statistiku.
• Ured za međunarodnu zaštitu (IPO), ‘Mesečni statistički izveštaj, avgust 2024,’ 20240910 IPO Website Stats Aug 2024 FINAL.pdf
• Eurostat, ‘Državljani trećih zemalja koji su zatečeni ilegalno prisutni – godišnji podaci’ Statistika | Eurostat (europa.eu)
• Tom Healy, “Prednosti i troškovi imigracije u Irskoj,” Slí Chaol (blog), 4. travnja 2024, Link
• Skandal traje toliko dugo da je prošlo šest godina otkako je Irska biskupska konferencija službeno progovorila o krizi stanovanja i beskućništva: Konferencija irskih katoličkih biskupa, Krevet u gostionici? (Dubljin: Veritas, 2018), Link do sadašnjeg argumenta.
• Papa Pavao VI, Octogesima Adveniens (Vatikanski grad: Vatikan, 1971), §4.
• 25)Papa Franjo, Fratelli Tutti (Assisi: Vatikan, 2020), §188.
• Fratelli Tutti, §182.
• Fratelli Tutti, §27.
• Stalna misija Svete Stolice pri Ujedinjenim narodima, “Odgovor na izbeglice i migrante: Dvadeset akcijskih točaka”, Link
• Iransko veće crkava, Iz svake nacije, Link
• Za dodatne informacije, posetite Community Sponsorship Ireland – Irsku Crvenu krst, Link
• Dikasterij za nauk vere, Dignitas Infinita: Deklaracija o ljudskom dostojanstvu (Rim: Libreria Editrice Vaticana, 2024), §40.